stampano u kulturnom dodatku Politike 18. novembra 2011.god.

U kazanu plemena
PN Žargon Radomira Konstantinovića, egzorcista palanačkog Jerusalima, bio je u duhu vremena i mesta, moderan, a vrsta i spekulativna snaga njegove misli bila je sasvim neuobičajena za srpsku kulturu i još do danas nedosegnuta

ODLAZAK ĆIRILA FILOSOFA
Momčilo Đorgović

Bila je tmurna jesen, početkom sedamdesetih, kada sam u biblioteci Đorđe Jovanović na Studentskom trgu na polici sa novim knjigama video Konstantinovićevu “Filosofiju palanke”. Od prve rečenice (Iskustvo nam je palanačko) gotovo je nisam ispuštao i besomučno iščitavao, beležio. Kao ljuštenje crnog luka, ljuto, ali sloj za slojem otkrivao sam ono čime sam bio nezadovoljan i što me je gušilo – palanku u meni i palanku oko mene.
Bila su uzburkana vremena, beogradski studentski nemiri, posle 68, nastavljali su se, kao recidivi, i u novoj deceniji. Studentski lideri uglavnom su bili “filozofi”, “sociolozi”, a od 1966. do 1980. najpopularnija nauka u Beogradu bila je – filozofija, jedan od najpopularnijih fakulteta Filozofski, na njemu grupa za Filozofiju, a na toj grupi su profesori, pre svega Veljko Korać i Mihailo Marković, davali prednost tzv. klasičnoj nemačkoj filozofiji i naravno Hegelu i njegovoj “Fenomenologiji duha”. Filozofski žargon bio je u vazduhu, na ulici, u medijima, u svakodnevnim razgovorima, političkim raspravama, u časopisima. I žargon Radomira Konstantinovića bio je u duhu vremena i mesta, moderan, a vrsta i spekulativna snaga njegove misli bila je sasvim neuobičajena za srpsku kulturu i još do danas nedosegnuta.

Među najuticajnijim medijima u kulturi bio je Treći program Radio Beograda koji je svakog dana u 20 sati počinjao svoj program sa nekoliko akorda iz Stravinskijeve Petruške u špici. I pre nego što sam dospeo do knjige “Filosofija palanke”, u kasnim noćnim satima opčinjeno sam slušao glas Radomira Konstantinovića na Trećem programu kako izgovara svoje eseje iz ciklusa “Biće i jezik”.

Nije to bilo tek pročitavanje eseja, niti je izgledalo da se čita nešto što je prethodno napisano, bile su to uzbudljive kaskade duha i tona koje su reflektovale nad našom političkom, istorijskom i kulturnom sudbinom, a dok se slušalo imao se utisak da se prisustvuje upravo rađanju misli i jezika pred samim mikrofonom. DALJE

| UTISCI | webmaster postantiqua | sajt majstor |

Momčilo Ðorgović

novinar, urednik, publicista, izdavač.

Pisao na Trećem i Drugom programu Radio Beograda, novinar u Borbi, nekoliko godina dopisnik zagrebačkog nedeljnika Danas, pa urednik Nedeljne Borbe (nagrada za uređivanje „Zlatna plaketa Borbe“).
Sa Slavkom Ćuruvijom 1994. pokreće nedeljnik Telegraf i dnevne novine Dnevni telegraf, od 1996. nastavlja sam sa izdavanjem Nedeljnog telegrafa, koji prodaje 2009.
Knjigom razgovora sa Milovanom Ðilasom Vernik i heretik (1989) razbio medijsku i političku izolaciju oko ovog komunističkog buntovnika i vratio Ðilasa u javnost.
Na engleskom mu 2007. izlazi knjiga East of West, West of East – Reports from the storm of Serbian politics – insajderska priča o političkom životu u Srbiji od 1997. do 2007.